Razmišljam (opet) o šiškama. One što ih zovu curtain bangs. Prije da ću ih fiknuti, nego da neću. Iako dosadi održavati ih, tako mi dobro stoje. Prekrile bi one dvije i po prve bore što su se ukazale. Mhe, totalno zagovaram prirodnu ljepotu, ali ne mogu reći da sam im se obradovala. Sijede su mi se počele ukazivati prošle godine.
Ne volim reći “ne bih nikad” jer se to nekako obije o glavu kao da ti univerzum inati što si se usudio reći tu prokletu riječ, ali se ne mogu zamisliti da bih pumpala usne recimo. Gotovo uvijek se vidi da su napumpane mimo prirode, i ne pristaju ostatku lica. Da ne pričam o tome da se žene koje krenu s tim nikad ne zaustave na “samo malo”.
Mnogo mi je ljepše vidjeti kako izgleda Sharon Stone nego recimo Demi Moore.
-Pa, mama, koliko ti imaš godina?
-Trideset tri.
-Uffff, to je baš puno.
Ja sam jednom imala te curtain bangs i mislim da se nećeš pokajati, za malo promjene. Nisu strašne. Ni ja ne volim reći “ne bih nikad” al isto tako mislim da ne bih napumpala usne. Ljepša je prirodna ljepota i da, one se nikad ne zaustave na tome. Jer kad kreneš jednom naravno hoćeš i nešto drugo da bi ta slika bila kompletna. Better natural. Ne stresam se zbog sijedih, za to barem ima farba.
Imala sam ih i ja i baš su super, samo kad ih se želiš riješiti treba iščekati dok izrastu pa ono, dosadno kačiti onim ukosnicama i to.
Tako je 👍